PODRŠKA ZA AMBER ALERT U SRBIJI

Srbija

Amber alert je sistem upozoravanja javnosti koji se pokreće kao pomoć u traženju nestale dece. Prvi put je osmišljen u SAD 1996. godine

Građani Srbije danas mogu da učestvuju u kampanji na društvenim mrežama #hocemoamberalert zbog bezbednosti dece.

Reč „Amber” predstavlja bekronim za America’s Missing: Broadcast Emergency Response. Upozorenje je imenovano po devetogodišnjoj devojčici, Amber Hagerman, koja je oteta i ubijena u Arlingtonu u Teksasu, 1996. godine. Ime nije svugde isto, pa se tako ovaj sistem u Gruziji naziva „Levijev poziv” (u znak sećanja na Levija Fradija), na Havijima „Mejli Amber alert” (u znak sećanja na Mejli Gilbert), u Arkanzasu „Morgan Nik Amber alert” (u znak sećanja na Morgana Nika) i na Juti „Rejčel alert” (u znak sećanja na Rejčel Ranijan).

Mehanizam Amber alert podrazumeva skup informacija koje se hitno i istovremeno plasiraju kroz što više kanala komunikacije (televizija, radio, društvene mreže, LED bilbordi, GPS navigacije, posteri) na čitavoj teritoriji jedne države, kako bi celokupno javno mnjenje, u kratkom roku, bilo obavešteno o nestanku deteta, njegovom izgledu i svim njegovim osobinama. Amber alert obaveštava građane koje je dete nestalo, kada je i gde poslednji put viđeno, šta je na sebi imalo obučeno i kome treba da se obrate u slučaju da zapaze i prepoznaju dete.

Amber alert zvanično funkcioniše u SAD, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Malti, Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. U Srbiji, Fondacija „Tijana Jurić” zalaže se za uvođenje alarma za otmicu dece od 2015. godine, navodeći da je uvođenje ovakvog sistema od preke potrebe za bezbednost iste.

Prema rečima Roberta Hovera iz Međunarodnog centra za nestalu i eksploatisanu decu, oko 95% slučajeva, u kojima je korišćen Amber alert, reši se u roku od 72 sata.

Amber alert predstavlja model širenja i objavljivanja informacija javnosti u posebnim slučajevima nestale dece. Objave putem različitih medija – televizijskih i radio emisija, interneta, SMS, ekrana na bankomatima, auto-putevima itd. mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice deteta i potencijalno ga uočiti ili imati validne informacije koje policiji mogu da pomognu u potrazi. Glavni cilj sistema je pozivati građane da sve potencijalno korisne podatke o nestanku deteta prijave policiji.

Amber alert se ne objavljuje u svim slučajevima nestanaka dece, jer se može pretpostaviti da ljudi ubrzo više ne bi reagovali, a time bi mehanizam izgubio na korisnosti i značaju. U svakoj državi, Alert se objavljuje veoma retko. Neophodno je da ona jasno uspostavi nedvosmislene i opravdane kriterijume po kojima se, po kratkom postupku, odlučuje da li određeni nestanak treba da bude objavljen u cilju alarmiranja najšire javnosti ili ne.

Svaka država ima slobodu da uvede svoje kriterijume u odnosu na potrebe koje proizilaze iz sopstvene prakse. Ovo su najčešći kriterijumi za pokretanje Amber alerta zemalja Evrope:

potraga se vrši za maloletnom osobom (osobom mlađom od 18 godina);
postoji potvrda policije da objava alarma neće ugroziti detetov život;
postoji sumnja da otmičar ima nameru da povredi dete;
dostupnost osnovnih informacija (npr. izgled deteta, šta je dete nosilo od odeće itd);
sumnja da nestanak ima potencijalno ugrožavajuće posledice po detetov život;
nepoznate okolnosti nestanka.
Ako je u pitanju dete koje je pobeglo od kuće, mehanizam se ne aktivira, osim u specifičnim okolnostima i to obično kada dete ima manje od 13 godina (dete koje još uvek nije u tinejdžerskom dobu)

Amber Hagerman (25. novembar 1986 — 15. januar 1996) bila je devetogodišnja devojčica iz mesta Arlington, u Teksasu. Ona i njen petogodišnji brat, Riki, često su vozili bicikle zajedno. Bila je u timu izviđača.

Dana 13. januara 1996. godine, Amber je vozila bicikl na parkingu ispred napuštene prodavnice. Čovek u crnom kombiju je izašao, nasilno uzeo devojčicu sa njenog bicikla i ugurao je u svoje vozilo. Ona je vrisnula jednom i udarala svog otmičara, rekao je jedini svedok Amberine otmice, komšija Džimi Kevil. On je pozvao policiju nedugo nakon što je video otmicu devojčice, što nije pomoglo situaciji. Uprkos radu više od 50 policajaca i saveznih agenata koji su učestvovali u potrazi, nisu pronašli devojčicu živu. Pet dana kasnije, slučajni prolaznik je pronašao Amberino telo u zalivu koji je bio poplavljen nakon oluje; vrat joj je bio prerezan. Vlasti su smatrale da je oluja odnela Amberino telo u zaliv, jer radnici iz okruženja nisu uočili ništa neobično pre nje.

Amberini roditelji, Dona Vitson i Ričard Hagerman nisu isprva verovali kada im je policija saopštila nesrećnu vest. Oni su se nadali da je njihova devojčica živa i da će se vratiti kući. Međutim, do danas, ubica nije otkriven. Detektivi u okrugu Arlington primali su povremene informacije koje su pratili. Nedostatak podataka i drugi svedoci nakon otmice potencijalno su usporili napredak u pronalasku devojčice.

Lokalno stanovništvo se uzdiglo i zapitalo da ako lokalni mediji i radio-stanice mogu prekinuti bilo kakav program i odjednom upozoriti stanovništvo na predstojeće teške vremenske nepogode i druge slične neprilike, zašto to isto ne učiniti kada je u pitanju nestanak deteta? Televizijske kuće u predelu Dalas-Fort vort započele su saradnju sa obližnjim institucijama za sprovođenje zakona kako bi zajednički razvili sistem upozorenja za otetu decu. Tokom 1996. godine, druge nadležnosti širom države počele su da uspostavljaju slične sisteme za obaveštavanje javnosti o otetoj deci. Vremenom je osnovan američki nacionalni program Amber alert, a do februara 2005. godine sve savezne države SAD prihvatile su novoosnovani program.

Stručnjaci veruju da je više od 800 dece uspešno pronađeno zahvaljujući ovom mehanizmu od decembra 2015. godine

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *