Hraniteljstvo, kao zakonski oblik privremenog zbrinjavanja dece, u Srbiji se primenjuje duže od 80 godina. Broj hraniteljskih porodica u Srbiji konstantno raste, a od 2000. godine značajno je uvećan broj porodica koje brinu o deci bez roditelja. Na evidenciji resornog ministarstva trenutno se nalazi oko 4.500 hranitelja koji brinu o više od 6000 dece i mladih. Iako je smanjen broj dece u institucijama u Srbiji i dalje funkcioniše 10 domova za decu i mlade bez roditeljskog staranja. Veliki je broj dece kojoj je potreban topli dom, ali je i procedura za sticanje statusa hraniteljske porodice specifična i duga, kako ne bi dolazilo do raznih zloupotreba.
Znate li šta je hraniteljstvo i kako funkcioniše? Pravilnikom o hraniteljstvu detaljno je definisano ko može da bude hranitelj i pod kakvim uslovima, kada deca mogu da budu smeštena u hraniteljsku porodicu, kako rođaci dece mogu da postanu hranitelji, ko su hranitelji za hitne situacije, kakva su njihova prava, obaveze, kolike su nadoknade za njihov rad:
“Hraniteljstvo je privremeni oblik zaštite deteta i traje do razrešenja krizne situacije u biološkoj porodici, ali može potrajati i duže, sve do potpunog osamostaljivanja deteta. Dete se u hraniteljsku porodicu smešta da bi mu se obezbedilo adekvatno porodično okruženje u kome će rasti, razvijati se, vaspitavati, obrazovati, osposobljavati za samostalan život prateći svoje potencijale, odnosno u kome će imati iste šanse kao i deca koja odrastaju sa svojim roditeljima.
Građani koji žele da se bave hraniteljstvom, podnose zahtev centru za socijalni rad u opštini gde stanuju. Stručni tim centra za socijalni rad procenjuje ispunjenost pravnih preduslova na osnovu sledećih dokumenata:
Fotokopija lične karte;
Izvod iz matične knjige rođenih;
Izvod iz matične knjige venčanih (ako su u braku);
Uverenje o državljanstvu;
Lekarsko uverenje;
Potvrda o zaposlenju i mesečnim prihodima (uključujući prihode od poljoprivredne delatnosti, izdavanja stana, kuće, od neregistrovanih delatnosti);
Potvrda o imovini (ugovor o kupoprodaji stana, kuće, zakup, otkup, ostavinsko rešenje);
Uverenje da nije osuđivan – pribavlja po službenoj dužnosti centar za socijalni rad;
Uverenje da se protiv hranitelja ne vodi istraga, odnosno da nije podignuta optužnica;
Uverenje da nije lišen roditeljskog prava (dobija se u sudu, vanparnična pisarnica);
Uverenje da nije lišen poslovne sposobnosti (dobija se u centru za socijalni rad);
Potvrdu da nije na evidenciji lica protiv koga je određena mera zaštite od nasilja u porodici (dobija se u centru za socijalni rad).
Zahtev sa dokumentacijom predaje se centru za socijalni rad.
Hraniteljstvom može da se bavi porodica koja je u sklopu propisane procedure stekla opštu podobnost za hraniteljstvo i dobila odgovarajuću potvrdu centra za socijalni rad. Jedna porodica može da se stara o najviše troje dece na hraniteljstvu, odnosno dvoje ako je reč o deci sa teškoćama u razvoju. Porodica može imati i više od troje dece na smeštaju ako se radi o braći i sestrama i ako se proceni da je to u njihovom najboljem interesu zbog očuvanja uzajamnih veza. Znate li šta je hraniteljstvo?
Institut hraniteljstva u domaćem pravu uspostavljen je Porodičnim zakonom, a detaljno uređen podzakonskim aktom – Pravilnikom o hraniteljstvu.
Lica koja vrše ulogu hranitelja potpisuju ugovor o hraniteljstvu. Institut hraniteljstva, ugovor o hraniteljstvu, sa posebnim osvrtom na sticanje penzijskog staža po osnovu tog ugovora, tema je ovog teksta.
O hraniteljstvu
Hraniteljstvo je osmišljeno kao institut zaštite dece bez roditeljskog staranja. Uvedeno je radi dobrobiti dece, koja spletom nesrećnih okolnosti nisu u mogućnosti da odrastaju u biološkoj porodici. Dakle, hraniteljstvo je ustanovljeno kako bi se ovoj deci obezbedilo sigurno i bezbedno okruženje, da im se pruži model porodičnog života i podrška u odrastanju i osamostaljivanju kao mlade osobe.
Prema Porodičnom zakonu, hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva – centra za socijalni rad. Ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje bliže uslove za zasnivanje hraniteljstva, što je učinjeno Pravilnikom o hraniteljstvu.
Hraniteljstvo se može zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta, i to isključivo dok je dete maloletno. Ipak, već zasnovano hraniteljstvo može se produžiti i posle navršenih 18 godina života hranjenika, ako dete ima smetnju u psiho-fizičkom razvoju i ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava.
Hraniteljstvo se može zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja. Detetom bez roditeljskog staranja u smislu zakona smatra se: dete koje nema žive roditelje, dete čiji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete čiji roditelji još nisu stekli poslovnu sposobnost, dete čiji su roditelji lišeni prava na čuvanje i podizanje, odnosno vaspitavanje deteta i dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način.
Hraniteljstvo se može zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psiho-fizičkom razvoju ili je dete sa poremećajem u ponašanju. U ovom slučaju, kada je dete pod roditeljskim staranjem, hraniteljstvo se može zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta.
Hranitelj može biti samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će se starati o detetu u njegovom najboljem interesu. Hranitelj može biti lice koje je, po pravilu, pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu. Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.
Hranitelj ima pravo i dužnost da čuva, podiže, vaspitava i obrazuje dete. Hranitelj ima dužnost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan život i rad.
Ugovor o hraniteljstvu i naknada za rad hranitelja
Radi obavljanja poslova hraniteljstva potpisuje se ugovor, kojim se definišu obaveze hranitelja u čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta, ali i određuje naknada za obavljanje navedenih poslova. Ko je poslodavac hraniteljima, odnosno sa kim potpisuju ugovor?
Hranitelji su lica za koja je Centar za socijalni rad utvrdio da su sposobni da se staraju o detetu, odnosno da čuvaju, podižu i vaspitavaju dete. Centar za socijalni rad sa hraniteljima zaključuje ugovor. Prema zakonu, za posao koji obavlja, hranitelj ima pravo na naknadu. Naknada se određuje ugovorom, ali ona je već unapred utvrđena Rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Počev od januara 2023. godine određeno je da je neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju koji se stara o jednom detetu 24.489,72 dinara. Dakle, to je iznos koji se uplaćuje hranitelju kao mesečna cena njegovog rada u čuvanju, podizanju i vaspitavanju jednog deteta kroz hraniteljstvo.
Naravno, dodatno se uplaćuju i troškovi koje zahteva staranje o detetu. Mesečni iznos naknade za izdršavanje korisnika iznosi 40.846,00 dinara. Pored toga, plaća se i naknada troškova prevoza za decu u hraniteljskoj porodici koje se školuje u mestu van mesta prebivališta za decembar 2022. godine, iznosi:
a) 5.573,00 dinara, za prevoz u međumesnom saobraćaju do 20 km;
b) 8.173,00 dinara, za prevoz u međumesnom saobraćaju preko 20 km.
Sredstva za lične potrebe korisnika (džeparac), koji su smešteni u hraniteljske porodice i u ustanove socijalne zaštite, za decembar 2022. godine, iznose:
a) 5.722,00 dinara, za decu i omladinu kao i korisnike koji u troškovima smeštaja učestvuju ličnim sredstvima;
b) 3.641.00 dinara, za odrasla lica bez prihoda.
Uplata doprinosa za socijalno osiguranje hraniteljima
Centar za socijalni rad sa hraniteljima zaključuje ugovor i u obavezi je da uvek plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos za zdravstveno osiguranje plaća se ukoliko hranitelj već nema zdravstveno osiguranje. Primera radi, ako je hranitelj u radnom odnosu, on već ima rešeno to pitanje. Ukoliko se hranitelju ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje po nekom drugom sonovu, onda Centar za socijalni rad plaća doprinos za zdravstveno osiguranje.
Već smo konstatovali da neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju koji se stara o jednom detetu, jeste 24.489,72 dinara. Uz taj iznos uvek se plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa (i za penzijsko i za zdravstveno osiguranje) jeste 8.946,01 dinara, dok je iznos doprinosa za PIO ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje 7.733,59 dinara.
Ako se plaća, iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje je 3.839,33 dinara.
Shodno svemu navedenom može se izračunati da bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa (i za penziono i za zdravstvo) iznosi 37.275,06 dinara. Bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO jeste 32.223,31 dinara.
Sticanje penzijskog staža
Imajući u vidu do sada navedeno, to jest pošto se hraniteljima uvek obavezno plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, jasno je da hranitelji svojim radom u podizanju deteta koje im je od strane Centra za socijalni rad dodeljeno na staranje, stiču penzijski staž. Dakle, hranitelji imaju pravo na penziju, kao i bilo koji drugi zaposleni. To znači da lice koje zaključi ugovor o hraniteljstvu ima pravo da mu se to vreme kada je obavljao poslove po ugovoru, prizna u staž osiguranja. I da, po tom osnovu, ostvari pravo na penziju kada ispuni zakonom propisane uslove.
Staž osiguranja po osnovu ugovora o hraniteljstvu zavisi isključivo od visine plaćenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kao što smo opisali, visinu doprinosa utvrđuje država, preciznije resorno ministarstvo rešenjem. Upis staža, koji je ostvaren radom po ugovoru o hraniteljstvu, obavlja filijala Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO). Zahtev za upis staža podnosi se filijali RFPiO koja je nadležna prema mestu stanovanja hranitelja, a uz zahtev se prilaže radna knjižica, kopija lične karte i dokaz o prestanku obavljanja ugovorenih poslova.
Prestanak hraniteljstva
Ugovor sa hraniteljima traje do prestanka hraniteljstva, odnosno do donošenje odluke Centra za socijalni rad o prestanku ili raskidu hraniteljstva iz nekog od razloga propisanih Porodičnim zakonom. Prema zakonu hraniteljstvo prestaje:
1. kada dete navrši 18. godinu života;
2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;
3. kada dete bude usvojeno;
4. kada umru dete ili hranitelj;
5. raskidom hraniteljstva.
Hraniteljstvo se može produžiti najkasnije do navršene 26. godine života deteta ako se dete redovno školuje. U slučaju smrti hranitelja, lice koje je sa njim živelo u istoj porodičnoj zajednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva.
Hraniteljstvo se može raskinuti. Hranitelji mogu podneti Centru za socijalni rad, koji je smestio dete u njihovu porodicu, zahtev za raskid. Po podnetom zahtevu, Centar donosi rešenje o raskidu hraniteljstva, čime prestaje hraniteljstvo.
Za razliku od hranitelja, biološki roditelji za čuvanje i vaspitavanje svoje dece nemaju pomoć države. Podrazumeva se da oni svoju decu moraju da čuvaju, školuju, hrane, oblače, vaspitavaju i nemaju nadoknadu za rad oko njih, takođe, ni penzijski staž. Jedna od velikih nelogičnosti je da se deca zbog siromaštva oduzimaju biološkim roditeljima i odvode kod hranitelja kojima država pomaže i plaća da tu istu decu čuvaju.
Izvori: Centar za porodični smeštaj i hraniteljstvo i Poslovi infostud
