PRVA KONFERENCIJA O VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI U SRBIJI

Kragujevac Srbija Svet

VELIKA OČEKIVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM OD RAZVOJA NAUKE I VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

KRAGUJEVAC – Na Univerzitetu u Kragujevcu počela je dvodnevna konferencija o primenjenoj veštačkoj inteligenciji. Naučna konferencija u organizaciji Univerziteta u Kragujevcu i SANU, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, prva je u Srbiji. 

Domaće i predstavnike naučne javnosti iz inostranstva, učesnike konferencije pozdravili su Akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta. Otvaranju konferencije prisustovala je državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Marijana Dukić Mijatović. U ime grada učesnike je pozdravio gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.

Zahvaljujući ljudima sa vizijom Kragujevac je grad u kojem se nalazi Državni data centar u okviru koga funkcionišu mnoge velike svetske kompanije Oracle, Huawei, IBM, IngramMicro i mnogi drugi a tek će dolaziti. U okviru Državnog data centra već je postavljena platforma za veštačku inteligenciju, kazao je gradonačelnik Dašić. On je podsetio na kulturno-istorijsko nasleđe Kragujevca, prve prestonice moderne srpske države, grada u kojem je donet prvi Ustav, nastao Licej, štampane prve srpske novine, zasvetlela prva sijalica, odigrao prvi bal u Srbiji. Zahvaljujući organizatoru, danas smo ponovo ponosni jer je Kragujevac domaćin i Prvoj konferenciji o primenjenoj veštačkoj inteligenciji u Srbiji.

Pitanjem veštačke inteligencije Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i RS intenzivno se bavi i to se vidi kroz strateške dokumente koje je RS donosila pokušavajući da uhvati korak sa svetom, u čemu smo, čini se, uspeli jer smo prvi među državama koje su donele ambiciozna ali ostvariva dokumenta u oblasti javnih politika koje se tiču veštačke inteligencije, rekla je prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državna sekretarka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U skladu sa savremenim dešavanjima, u Kragujevcu je 2019. godine počeo sa radom Institut za informacione tehnologije, zatim Biosens u Novom Sadu, onda Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo a kao najmlađi među institutima otvoren je Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu. Još jedan važan stub u svemu jesu aktivnosti fonda za nauku i inovacionu delatnost koji takođe podržavaju razvoj veštačke inteligencije u Srbiji, što je svojevrsan podstrek izvrsnosti naučnih rezultata jer se država opredelila 2019. godine donošenjem zakona o nauci i istraživanjima, rekla je državna sekretarka.

Na konferenciji će biti predstavljeni rezultati naučnika ne samo naše zemlje već i okruženja a sve to kako bi se mladi istraživači što više uključili u istraživačke projekte i razmenili iskustva akademije i privrede. U ime organizatora, učesnicima se onlajn obratio akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU koji je istakao da Kragujevac nije slučajno izabran za održavanje prve srpske konferencije jer su tu ranije napravljeni pionirski koraci a da će konferencija pospešiti ranije započete paralelne procese Centra za naučno-istraživački rad čiji su osnivači SANU i UK. U proteklih pola godine postignuta je saglasnost IO SANU da Centar preraste u ogranak SANU, a ova konferencija predstavlja jedan od važnih argumenata u prilog zajedničkim naporima da Kragujevac, pored Niša i Novog Sada postane još jedna trajna adresa SANU. O ljudskoj fascinaciji i mogućnostima koje pruža veštačka inteligencija, naglasio je  akademik Vladimir S. Kostić,  mora da se vodi računa kao i o etičkoj dimenziji naših naučnih iskoraka bez obzira na to što nauka ide svojim tokom.

Naši naučnici ni malo ne zaostaju za ostalim delom sveta u ovoj oblasti, rekao je prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta, pre svega jer je reč o oblasti koja se razvija teorijski na računarima a praktično primenjuje. Konferencija je okupila poznate profesore iz Srbije i dijaspore u Kragujevcu, gradu u kojem su naučnici pokrenuli oblasti koje se danas zovu veštačka inteligencija, rekao je rektor prof. dr Filipović i u ime organizatora se zahvalio učesnicima i predavačima koji će prikazati šta je srž i suština ove naučne discipline.

Očekivanja osoba sa invaliditetom su velika kada je u pitanju veštačka inteligencija. Jedan način na koji se veštačka inteligencija za sada koristi za dobro je pomoć osobama sa invaliditetom da ih prevaziđu. Huawei je pomoću AI i proširene stvarnosti stvorio StorySign, besplatnu mobilnu aplikaciju koja pomaže gluvoj deci da nauče da čitaju prevodeći tekst u jezik znakova. Kompanija je takođe stvorila Track.Ai, jednostavan za upotrebu, pristupačan uređaj koji može da identifikuje vidne poremećaje kod dece, tako da lečenje može da počne pre nego što poremećaji izazovu slepilo. Facing Emotions, još jedna AI aplikacija koju je stvorio Huawei, prevodi emociju u kratke i jednostavne zvuke. Aplikacija procenjuje emociju koju vidi na tuđem licu kako bi slepim lјudima pomogla da „vide“ emociju osobe sa kojom razgovaraju. Aplikacija koristi zadnju kameru na telefonu za procenu nosa, usta, obrva i očiju i veštačku inteligenciju kako bi analizirala izraz na tim crtama lica i kakve emocije prenose – prezir, bes, strah, gađenje, tugu, sreću i iznenađenje.

Leave a Reply

Your email address will not be published.