PROBLEMI OSOBA SA INVALIDITETOM U VREME KORONE

Kragujevac Srbija Zdravlje

Pedstavnici udruženja građana osoba sa invaliditetom, u organizaciji lokalnog ombudsmana grada Kragujevca učestvovali su na tribini na temu „Uticaj mera povodom pandemije KOVID – 19 na položaj osoba sa invaliditetom u Kragujevcu i preporuke za ostvarivanje i zaštitu prava ovih osoba u situacijama epidemiološkog rizika“. Oni su govorili sa kakvim problemima i poteškoćama su se susretali u vreme pandemije. Osobe sa invaliditetom jedna su od najosjetljivijih kategorija stanovništva, i bez vanredne situacije njihove aktivnosti su ograničene i često su vezane za pomoć drugih. U vreme korone prepreke sa kojima se susreću postale su još veće. Iz kancelarije ombudsmana Kragujebvca prepoznali su potrebu organizovanja direktnih razgovora zbog činjenice da osobe sa invaliditetom predstavljaju jednu od najvećih marginalizovanih a najosetljivijih grupa u uslovima pandemije i vanrednog stanja.

O delovanju i podršci lokalne samuprave osobama sa invaliditetom u lokalnoj zajednici, izdvojenim resursima i servisima podrške u uslovima usvojenih mera, govorila je dr Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Razlikujemo period kriznog stanja kada je proglašena pandemija kovida koja je uzrokovala svima otežano kretanje, lokalna samouprava je tada sa civilnim sektorom dala preporuke nacionalnom nivou i bili smo među prvim gradovima u Srbiji koji je prevazišao taj problem ne samo kada je reč o personalnim već i neformalnim asistentima, hraniteljima, staraocima, onima koji brinu o teško pokretnim i nepokretnim roditeljima a takvih je bilo dosta, kazala je dr Damnjanović. Pored toga, važno je bilo obezbediti funkcionisanje sistema zdravstvene i socijalne zaštite, kontinuitet u pružanju usluga jer poteškoća je bilo na svakom koraku i za čitavu populaciju a naročito za osobe sa invaliditetom. Grad je učinio sve što je mogao i dodatnim naporima tokom perioda pandemije pripremio, izdao i distribuirao brošuru u 60 hiljada primeraka. Od udruženja do udruženja pojavljivali su se problemi a jedan od većih je bio sprovođenje imunizacije i otvaranje posebnih vakcinalnih punktova ne samo u prostorijma udruženja već i u kućnim uslovima za teško pokretne, nepokretne i teško obolele sugrađane. Kovid ambulanta Doma zdravlja, respiratorna ambulanta za osobe sa invaliditetom su imale razumevanja a najjvažnije je bilo održati kontinuitet u pružanju zdravstvene zaštite koja je bila, na neki način, podređena kovid pacijentima, rekla je dr Damnjanović i istakla da je inicijativa o održavanju okruglih stolova lokalnih ombudsmana sa nacionlanog nivoa o postupanju tokom pandemije kovida kada su vulnerabilne kategorije u pitanju, od izuzetnog je značaja.

Ovde smo da nam se na probleme konkretno ukaže i to od predstavnika udruženja osoba sa invaliditetom jer znamo zakonske mere koje je moguće preduzeti za takvu situaciju, kaže Dušica Ćupić, zamenica lokalnog ombudsmana i ističe vreme koje je bilo potrebno da se invalidi, i sa lokalnog i sa nacionlanog novoa, prepoznaju kao posebna grupa na koju treba obratiti pažnju u vreme pandemije. Nakon mesec dana trajanja vanrednog stanja u hodu su se rešavali problemi i donete su određene uredbe, preduzete određene mere kako bi im se olakšalo funkcionisanje. Kroz ove tribine želimo da donesemo zaključke i preporuke kako bismo ubuduće, ukoliko dođe do sličnih situacija, mogli pravovremeno da reagujemo, zaključila je Ćupić, zamenica ombudsmana.

Najveći problem tokom vanrednog stanja bila je personalna asistencija za podršku i pomoć osobama sa invaliditetom jer nisu mogli da dobiju dozvole za kretanje i to je, u saradnji sa lokalnom samoupravom, PU Kragujevac, Centrom za socijalni rad, rešeno veoma brzo i uspešno, kazala je Ana Radojković, sekretar Okružne organizacije Saveza slepih Kragujevac. Problemi dostavljanja namirnica, sredstava za dezinfekciju, zaštite od kovida i lekova rešeni su u okviru organizacije, a za imunizaciju naših članova i njihovih pratilaca, dobili smo podršku grada i Doma zdravlja i u tri kruga u prostorijama organizacije vakcinisali preko 80 članova.

Komunikacija za gluva i nagluva lica u vreme pandemije, zbog nošenja zaštitnih maski bila je vrlo otežana, tako da nismo lako mogli da dobijemo informaciju ili ostvarimo komunikaciju, objasnila je Suzana Maslać Matović, predsednica Saveza gluvih i nagluvih Srbije. Tokom druge godine pandemije više ljudi iz naše populacije obolevalo je od kovida, ali smo uz podršku grada i Doma zdravlja sproveli do sada tri kruga vakcinacije naših članova.

Iz Centra za samostalni život i ranije su upozorili da nisu  razmatrana sistemska rešenja koja će u datoj situaciji osigurati pristupačnost usluga osobama sa invaliditetom. U doba pandemije najviše se govori o toj bolesti a mi imamo i druga oboljenja i komplikacije koji zahtevaju redovne posete specijalističkim službama a one su sve stavljene i usmerene prema kovidu. Ono što i dalje nedostaje jeste nedovoljna informisanost o vakcinaciji i o tome da li osobe sa ovakvim bolestima smeju da se vakcinišu. Smatram da bi društvo i država, pre svega, trebalo na tome poradi, istakla je dr Milena Stojanović, Centar za samostalni život OSI Kragujevac.

Podršku osobama sa invaliditetom i starim i nemoćnim osobama u vreme pandemije kontinuirano pruža i Organizacija Crvenog krsta Kragujevca. Nevenka Bogdanović, sekretarka Organizacije Crvenog krsta u Kragujevcu navela je da su veliku pomoć u vanrednim okolnostima osetljivim grupama u našem gradu pružali volonteri ove organizacije. Oni su se trudili da spreče siromaštvo i narodna kuhinja nijednog trenutka nije stala sa radom zato što su smatrali da je to uslov za očuvanje zdravlja stanovnika među kojima je veliki broj bolesnih i osoba sa invaliditetom. U Crvenom krstu su vodili računa da imaju i adekvatan smeštaj tako da je vrlo brzo formirano prihvatilište za osobe koje to nemaju. Svi su morali da imaju pristup čistoj vodi i sredstvima za dezinfekciju. Pandemija koronavirusa napravila je pometnju širom sveta, broj zaraženih i preminulih bio je svakodnevno u porastu, tako da je pojačan bio i strah od samog dobijanja virusa i brige za bliske ljude, ali i usamljenosti. Građani Kragujevca svakog radnog dana mogu da se obrate za pomoć Organizaciji Crvenog krsta koja je otvorila telefonsku linijiu koju su nazvali “Dobri telefon” 336-330. Takođe, mogu i da zakažu razgovor sa psihologom na broj 334-820.

Leave a Reply

Your email address will not be published.