BOŽIĆNA POSLANICA EPISKOPA ŠUMADIJSKOG GOSPODINA JOVANA

Kragujevac Srbija

Episkop šumadijski gospodin Jovan, Božićnu poslanicu upućenu pravoslavnim vernicima počeo je tradicionalnim pozdravom “Mir Božiji Hristos se rodi”!

Hristovo rođenje je prelomni događaj u istoriji sveta jer se tada Bog poistovetio s čovekom. Tada je i ljudska priroda proslavljena i uzdignuta do samog Božanskog prestola. Pomirili su se nebo i zemlja, Bog i čovek. Slaveći danas Rođenje Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista, pre svega, oprostimo jedni drugima i kažimo kao brat bratu: “Mir Božji, Hristos se rodi!” Pokažimo da jesmo i da možemo biti narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovoga veka može biti veran i častan.

Osim što donosi veliku radost ulaskom u svet, Hristos donosi i daje mir Božji, razdeljuje Sebe kao mir. Zato Božićno praznovanje i počinjemo pozdravom: Mir Božji, Hristos se rodi! Time izražavamo svoju plamenu želju i nasušnu potrebu da se mir Božji useli u svakoga od nas, ali i među nas, decu Božju, nasleđe Njegovo u ovome svetu: prvo kao Život našeg života, Svetlost sveta, Istina i Put, a potom i sve ostalo živonosno i spasonosno.

Hristos je naš mir koji je pomirio vaseljenu davši svima podjednaku priliku da se izmire u Njemu. Zbog toga apostol Pavle kliče da nema više Jelina ni Judejca, roba ni slobodnjaka, varvarina ni skita, no su svi jedno u Hristu (Galatima 3, 28). Mir je, braćo i sestre, najčešće upotrebljavana reč u Svetom Pismu Novog Zaveta. Sve se mirom započinje i mirom završava. I Svoju iskupiteljsku misiju Spasitelj započinje ovom rečju: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Luka 2, 14).

Rođenje Gospoda objavili su svetu anđeli Gospodnji i mnoštvo vojske nebeske hvaleći Boga. Bog je sišao među nas da obasja one koji sede u tami; da upravi noge naše na put mira (Luka 1, 79). Gospod naš je mirom pozdravljao i mirom otpozdravljao i s pozivom na mir od Sebe ispraćao. S blagoslovom mira rastao se od Svojih učenika. U oproštajnoj besedi mir Svoj im je ostavio. Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji (Jovan 14, 27), veli im.

Sveti apostol Pavle svaku poslanicu započinje pozdravom i pozivom na mir i, opet, svako obraćanje hrišćanima završava prizivajući mir u živote njihove: Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista (Efescima 1, 2). S pozivom na mir započeta je i ova Sveta Božićna Liturgija, kao što i sva druga bogosluženja i obredi počinju s pozivom na mir. Uvek kad čujemo “U miru Gospodu se pomolimo”, poslušamo i počinjemo da se molimo. Molimo se za višnji mir, to jest za mir sa neba, za mir koji je od Boga. Molimo se za mir svega sveta i sjedinjenje svih u miru. Sveta Liturgija završava se blagoslovom sveštenika i pozivom da mir koji smo u Liturgiji stekli ponesemo i raširimo među svima sa kojima se sretnemo. Zato na kraju Liturgije i kažemo: “U miru iziđimo”.

Mir Božiji je, braćo i sestre i deco duhovna, stanje srca i duše. Srce i duša, obremenjeni grehom i zlom voljom i opterećeni lošim mislima, ne mogu sejati mir. Nemirni čovek našeg doba trebao bi prvo da se obrati Bogu i da od Njega zadobije blagoslov višnjeg mira. Srećemo i lako prepoznajemo ljude koji su svojim dušama našli mir. Bogu hvala, ima ih i među nama, danas i ovde. Čovek pomiren sa Bogom i sobom, širi mir i oko sebe, dok čovek koji nije izmiren sa Bogom i sobom širi nemir oko sebe. U čoveku koji nosi mir Božji u sebi sve je široko, on može da smesti u sebe ceo svet. A onom koji živi sa nemirom sve je tesno, skučeno – u njemu nema mesta za drugoga. Za takve Sveti apostol Pavle kaže: Nije vama tesno u nama, nego je vama tesno u srcima vašim (Druga Korinćanima 6, 12).

Zbog svega ovoga govorimo da je Božić praznik mira i radosti i našeg pomirenja i izmirenja sa Bogom i sa bližnjima. Božić nas poziva na izmirenje sa svima sa kojima smo u zavadi da bi se mir Božji uselio u naše domove. Ako li neko misli da se svađa, mi takvoga običaja nemamo, niti Crkve Božije, veli za nas hrišćane Sveti apostol Pavle (Prva Korinćanima 11, 16). Pa nastavlja: Na mir nas je pozvao Bog (Prva Korinćanima 7, 15), jer Bog nije Bog nereda nego mira (Prva Korinćanima 14, 33). Još nam zapoveda: Starajte se da imate mir sa svima i svetost bez koje niko neće videti Gospoda (Jevrejima 12, 14). Ove reči nas obavezuju da se staramo za ono što doprinosi miru i uzajamnom napretku (Rimljanim 14, 19) da bi nas Novorođeni Hristos za svoje prihvatio.

Božić je praznik koji nas stalno podseća da razmišljamo o svemu što je Gospod Isus Hristos učinio za nas, počevši od njegovog rođenja i života među nama, pa preko stradanja, vaskrsenja, vaznesenja i slanja Svetog Duha na apostole i Crkvu. To je put kojim se dolazi do spoznaje, znanja i nasušne potrebe da Gospod Isus Hristos neminovno treba da postane naše srce i naš život.

Božić je velika tajna koja se otkriva svakome po meri njegove vere i po čistoti njegovog srca. Njihovu čistotu moramo zaštititi od nečistih uticaja. Zato što su pastiri bdenjem i brigom štitili svoja stada, anđeo Gospodnji njima će javiti da se Spasitelj rodio. Ubrzo su i sami ugledali novorođenog Bogomladenca (Matej 2, 11; Luka 2, 15-18). Simbolika povezivanja Rođenja sa pastirima je jasna: kad bismo stražili nad svojim srcem, nad svojim umom, nad svojim željama, nad svojevrsnim “stadom” naših pomisli, osećanja, kao što su noću pastiri čuvali svoja stada i mi bismo se udostojili da nam se javi anđeo Božji. I sam Gospod bi nam se javio! Kao što su pastiri pazili na stado, tako i mi treba da pazimo na svoje postupke, na svoje reči, na svoje misli, na svoja osećanja. I kao što su pastiri terali vukove i lopove od svog stada, tako bi i mi trebalo da odagnamo od svog srca svaku rđavu misao, mutno osećanje, zlobnu želju i tako bi naše srce od prljave pećine pretvorili u hram Božji u kojem bi se stalno rađao Gospod Hristos.

Božić rečito donosi spoznaju šta je život, poučava nas da je on bojište. Bojište vere, mesto gde se čovek bori i trudi za Večni život. Život na zemlji možemo smatrati osnovnom školom u kojoj se pripremamo za Život večni. Mi smo na Božić upoznali Hrista kao savršenog Boga i savršenog čoveka. Ali, to je samo početak. Glavno je živeti Hristom – i samo je to put ka spasenju. A da bi se živelo Hristom, treba se najpre duhovno roditi od Hrista.

Božićna radost nije istovetna sa veseljem čije je trajanje ograničeno vremenom i mestom, jer je to događaj koji neprestano traje osmišljavajući sve naše odnose. To bi svaki iskreni vernik trebalo da razume i upražnjava u svom životu, jer samo na takav način se legitimiše kao ostvareni hrišćanin. Lepi su Božićni običaji, ali ako su svedeni samo na tradiciju bez smislenog razumevanja poruke koju nosi u sebi praznik, preti opasnost pojednostavljivanja i uopštavanja. Ako ovog dana ne razumemo uzvišenost svakog ljudskog života, mi ćemo “obeležiti” praznik svake godine, ali nećemo razumeti zašto se Hristos rodio u skromnoj atmosferi vitlejemske štale, niti će nam biti jasno šta to znači Večni život.

Naučimo sami sebe i jedni druge da život promišljamo sa više radosti i odgovornosti i da vidimo jedni druge u punoći uzajamnog uvažavanja i optimizma. Tada će naše praznovanje Božića biti višestruko plodonosno, jer neće biti svedeno samo na formalne radnje tipa “valja se”, nego ćemo razumeti smisao onoga što verom proslavljamo. Božić je praznik novog života, praznik porodice, praznik najlepših i pravih vrednosti koje danas sve više zapostavljamo. Božić ne treba da bude komercijalni praznik lišen spasonosnog smisla. On nije ni samo puko sećanje na rođenje Hristovo uz ukusna jela. Božić je ponovno rođenje Hristovo u našim domovima i u našim srcima. Prepoznajmo ovaj dan kao ponovnu šansu za rađanje vere u nama. Rođenje Hristovo je i praznik rađanja ljubavi u nama i našim porodicama. Toplina u pećini gde se rodio Hristos danas jeste toplina našeg doma za koju smo odgovorni isključivo mi. Ne dozvolimo da nam domovi i srca zahladne. Zagrejmo jedni druge ljubavlju i pronađimo u ovom prazniku putokaz za življenje u modernom životu. U porodici se živi verom i poverenjem jednih u druge. Ključ života je u porodici i toplini porodičnog doma koje je bez vere teško održati. Božić je novi početak kojim nas Gospod opet i opet i mnogo puta blagosilja, što posebno treba da prepoznajemo u danima kada proslavljamo Rođenje Sina Božijega.

Potrudimo se, braćo i sestre i deco duhovna, da proslavimo ovaj najveći događaj u istoriji celokupnog stvorenog sveta – Rođenje Sina Božjeg kao čoveka Isusa Hrista, Spasa našeg – onako kako poučava Sveti Grigorije Bogoslov: “bogodolično”, a ne “panigirično”, što će reći, pre svega bogoslužbeno, liturgijski, a ne samo uz jelo, piće i muziku. Jer liturgijsko slavljenje događaja iz istorije našeg spasenja znači aktivno učešće u tim događajima. Sin Božji je sišao u svet i postao čovek da bi se svet i mi sjedinili s Njim i obožili se. A to se ostvaruje jedino u Svetoj Liturgiji. Svaki put kada služimo Svetu Liturgiju učestvujemo u celokupnoj istoriji spasenja: sjedinjujemo se sa Prvorođenim Gospodom Hristom, sudelujemo u Njegovom stradanju, vaskrsavamo sa Njim i postajemo žitelji Carstva Nebeskog kroz Njegov Drugi slavni dolazak. Danas na Božić, posebno se sećamo događaja Rođenja Gospoda Isusa Hrista radi našeg spasenja ne zaboravljajući pri tom i ostale događaje. Liturgija je u isto vreme, draga braćo i sestre i deco duhovna, i blagodarnost naša Svetoj Trojici za sve što je za nas učinjeno. Zato danas, na Božić, zablagodarimo Bogu kroz Liturgiju, jer je to jedina istinska blagodarnost Bogu koja će trajati u sve vekove.

Ako se Bog kroz sva ova dela iz istorije spasenja neprestano seća nas, onda i mi na Božić treba da se setimo blagoslova kojim nas Gospod daruje preko rođenja svakog deteta kao novog života i da mu na tome zablagodarimo. Božić nas, takođe, poziva da se setimo svih onih koji su danas gladni i žedni, i da im damo barem zalogaj hleba. Na Božić treba da se setimo i onih koji nemaju krova nad glavom. Da se setimo bolesnika i onih koji se nesebično trude oko njih i da se molimo za njih. Da se setimo svih ucveljenih i ožalošćenih koji su izgubili svoje najmilije i najdraže od ove opake bolesti koja hara celim svetom. Da se molitveno setimo i onih koji žive u nemiru sa sobom i sa drugima, sa željom da im Novorođeni Hristos podari mir, mir u srcima, mir u porodici, mir u društvu. Taj mir i njima i nama, jedino može dati Bog mira i ljubavi.

Sa ovim mislima i željama čestitamo svom sveštenstvu, monaštvu i svim vernicima Eparhije šumadijske Božićne praznike pozdravljajući jedni druge sveradosnim pozdravom:

MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!

Srećna i Bogom blagoslovena nastupajuća Nova 2022. godina, rekao je na kraju Božićne poslanice episkop šumadijski gospodin Jovan.

Leave a Reply

Your email address will not be published.