На комеморативном скупу у Књажевско – српском театру, од Славољуба Славе Соргића опростили су се породица, родбина, пријатељи, спортски радници и поштоваоци. Чувени Цобри, легенда крагујевачког бокса, преминуо је у 93. години живота.
Не опраштамо се само од великана крагујевачког, српског и југословенског бокса. Опраштамо се од симбола једног времена који је Крагујевцу донео славу и водећу улогу у развоју ове племените вештине за коју је лично он био заслужан, најпре својим успесима и медаљама, а после кроз медаље и титуле оних које је водио и тренирао, рекао је Никола Урошевић, помоћник градоначелника. Држава му је због тога доделила националну пензију а град Крагујевац 2007. године место заслужног грађанина.
О великану крагујевачког, српског и југословенског бокса говорили су његови пријатељи, ученици, спортски радници из читаве Србије. Велики човек с душом детета, знао је да засмеје, инспирише али и буде строг према својим ученицима. Искрен и поуздан пријатељ, упоран и захтеван у улози тренера којом је крунисао свој живот, Славољуб Соргић је са боксерским асовима које створио, у Крагујевац донео велики број европских и светских медаља.
У ринг је, прича Срећко Мачак, дугогодишњи Соргићев пријатељ, ушао са 12 година. У боксерској каријери која је трајала од 1955. до 1960. године четири пута је био првак Србије и два пута првак Југославије. У дугогодишњој тренерској каријери створио је боксерске асове као што су Мирко Пузовић, Мате Барлов, Милорад Перуновић, браћа Качар, Марјан Бенеш, Миливоје Лабудовић, Велимир Јевтић и друге који су допринели развоју боксерског спорта у Крагујевцу и Србији. За свој рад, успехе и доприносе добијао је награде – Најбољи спортиста Шумадије и Поморавља, две златне медаље за врхунске резултате у спорту СОФК Југославије. За изузетне доприносе у боксу добио је националну пензију, а 2007. године постао је заслужни грађанин Града Крагујевца.
Учесник рата, војни питомац, робијаш Голог отока и Светог Гргура, успешан спортиста и тренер, чувени Цобри писао је поезију, 2013. године издата је збирка његове поезије „Земља белих бреза”, а своју голготу на Голом отоку описао је у аутобиографској прози „Пролазак кроз пакао”.
Славољуб Слава Соргић – Цобри сахрањен је на Варошком гробљу у Крагујевцу.
