МИЛОШЕВА ПРОЈА И ЉУБИЧИНО ЦВЕЋЕ

Kragujevac Srbija

Кнез Милош Обреновић је много волео да му се донесу првенци од раних кукуруза у крагујевачки конак. И то су му многи домаћини радо доносили, да се похвале својом вредноћом и родном годином. Он би наређивао да се ти кукурузи осуше, окруне, и самељу, па би од тога брашна умешену проју најрадије јео. Сам Милош Обреновић имао је „своје специјалитете” који су му често служени: чорбу од крављег вимена и „беле бубреге”. Једно од омиљених Милошевих јела који помињу стари записи је чорба од крављег вимена, која се заправо прави од млечних жлезда које се оперу и у комаду кувају са шаргарепом, пашканатом и целером. Када би се све то добро скувало, састојци би се вадили из чорбе, секли на коцкице и потом вратили у процеђену воду у којој су се кували, а чорба се онда зачињавала кајмаком и жуманцетом, сољу и бибером. „Бели бубрези” омиљено јело кнеза Милоша справљани су му од мошница вола или вепра, са свињском машћу, неколико зрна бибера, паприком, листовима босиљка или мирођије, белим луком, кореном рена и посољеним пројиним брашном. За „беле бубреге” одувек се сматрало да имају афродизијачке моћи, и српски кнез је био истог мишљења.

Кнегиња Љубица Обреновић је била велики љубитељ цвећа. У сваком конаку у којем је боравила са децом било у Крагујевцу, Пожаревцу или Београду трудила се да окружење конака буде украшено разним цвећем и зеленилом. Постоји прича да је у свом Шареном конаку имала велике заседе цвећа, које она лично неговала, а који су украшавали велики цветни врт који се налазио између Милошевог и Љубичиног конака. И када је кнегиња Љубица 1825. године са децом прешла из Крагујевца у Пожаревац њен цветни врт се и даље одржавао. Собе у Шареном конаку служиле су за пријем гостију, који су тих година долазили кнезу Милошу у престоницу.

Одласком Обреновића из Србије баштени вртови су запуштени, како у Крагујевцу тако и у Пожаревцу и у Београду.Филикс Каниц 1868. баравећи у Крагујевцу око Љубичиног конака може још да види трагове некадашњег врта. Када је овај конак изгорео до темеља 1885. од Љубичиног цветног врта није било ни назнаке.

Пише Алекса Игњатовић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *